Zvanični srednji kurs iznosi 106,2256 dinara za evro

Lokalna samouprava

Za sada nepoznat uzrok sušenja četinara po gradskim parkovima

sumski pejzaz.jpg Šumarskom fakultetu, Odseku za zaštitu bilja, upućen je dopis sa molbom da njihovi stručnjaci dođu u Valjevo i posete lokacije na kojima je došlo do masovnog sušenje četinara, a da se uzroci te pojave za sada ne znaju. Tek posle uzimanja uzoraka i stručne analize uzetog materijala, znaće se pouzdano o čemu se radi, kažu u Gradskoj direkciji za izgradnju i uređenje Valjeva koja je zadužena za parkove.

Dinar je danas ponovo oslabiti prema evru, i to za 26 para, ili 0,25 odsto, tako da zvanični srednji kurs iznosi 106,2256 dinara za evro. Evro danas vredi tačno deset dinara više nego prvog dana 2010. uprkos činjenici da je centralna banka kroz intervencije razmenila u domaću valutu više od 1,6 milijardi evra.

Činjenica da su strane valute u odnosu na dinar jače za desetak odsto, upravo za taj procenat podiže ne samo prihode države od uvoznih poslova, već i statističku vrednost spoljnotrgovinske razmene.

Tražnja za evrom poslednjih nedelja nikad nije bila veća, a to je uticalo da dinar pada na niske grane. Bankari kažu da će za stabilizaciju kursa biti potrebno vreme.

Sudeći po izjavama analitičara, ovakvo lagano, ali sigurno poniranje domaće valute niko nije očekivao u jeku letnje sezone. Jer, već godinama dinar u toku leta raste. Da među narodom ima sve manje deviza govori podatak koji je saopštila NBS, a prema kom je u dosadašnjem periodu ove godine otkupljeno oko 300 miliona evra manje nego u isto vreme 2009. godine.

Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora „Erste banke", kaže da ima očekivanja da će kurs biti stabilniji u narednom periodu. "Razlog za taj stav upravo je u najavi novog guvernera koji je najavio da će se za razliku od prošlog, boriti ne samo za stabilnost cena već i za stabilnost kursa", ističe Carić.

Trenutno, nažalost, ništa nije na strani domaće valute. Izvor Blica iz jedne od vodećih banaka kaže da sada nije sezona kada bi dinar počeo da slabi, a upravo to se dešava, tako da nikome u bankarskom sektoru nije jasno šta se dešava. "Stepen nepoverenja u dinar je velik. I banke i privreda i građani su na strani tražnje za devizama. Slabo ko veruje u dinar i, što je najcrnje, svi misle da će i dalje da slabi. Taj psihološki efekat je izuzetno jak, mada nema toliko razloga za to", kaže on.

Poslednjih dana veću tražnju za devizama imale su kompanije iz energetskog sektora i sektora građevine, saznaje Blic. Na pitanje šta je to još poguralo tražnju za evrima proteklih dana, pa su intervencije centralne banke bile velike, Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke", objašnjava da je više razloga za to. Sve se može svesti na tri uzroka - ekonomski, politički i tehnički. Naravno, psihološki je već prisutan.

"Nedovoljno likvidno tržište, smanjena ponuda deviza iz komercijalnih izvora, mimo intervencija Narodne banke, uticalo je na debalans, odnosno u pravcu pada vrednosti dinara. Na to treba dodati uvek kratkotrajno dejstvo političkih faktora, kao što su odluka Međunarodnog suda u Hagu, skupštinska zasedanja i rezolucije, imenovanje guvernera i slično. Postoji i tehnički faktor - što je niža likvidnost tržišta, to su širi kupoprodajni rasponi na međubankarskom tržištu", objašnjava Miladinovski.

Narodna banka Srbije (NBS) prodala je juče 20 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu da bi sprečila prekomerenu dnevnu promenu deviznog kursa. Od početka godine NBS je na međubankarskom deviznom tržištu prodala milijardu i 647 miliona evra, uključujući i današnju intervenciju, objavila je centralna banka.

Privrednici kažu da su "njihove oči ovih dana uprte u novog guvernera". Zavisno od poteza koje će činiti i dešavanja na kursnoj listi i privreda će, kako kažu menadžeri, reagovati.

Planovi za ovu godinu kod svih ozbiljnih firmi projektovani su na kursu od 100 dinara za evro. Deo projekcija već je revidiran na 105 dinara, ali je činjenica da tokom jula evro u odnosu na domaću valutu nastavlja da jača, što im pravi ozbiljne probleme. Kako podsećaju, svi oni, kao i većina građana, imaju kredite koji su ili uzeti u inostranstvu ili su vezani za kretanje evropske valute, i njihove rate su, ako se samo u obzir uzme jačanje evra u odnosu na dinar, veće skoro deset odsto.

"Uz više rate, svi oni koji prodaju robu suočavaju se i sa problemom da im potraživanja od domaćih firmi koje se, po pravilu, mere milionima dinara, više ne mogu pokrivati dospela zaduženja kod poslovnih banaka, odnosno kroz jačanje evra svakoga dana gube na vrednosti. Tako i izvoznici, za koje se uglavnom tvrdi da im prija viši kurs evra, i pored većeg priliva, nakon naplate svoje robe, ostaju na nuli", tvrde privrednici.

ažurirano: petak, 30 jul 2010 09:47

Najčitanije

Mediji o Valjevu

Kurir: Suše se četinari u Valjevu
VALJEVO - U Valjevu je na nekoliko lokacija došlo do masovnog sušenje četinara a da se uzroci te pojave za sada ne znaju. Kako je rekao šumarski inženjer Miodrag Lalović, koji je u Gradskoj direkciji za izgradnju i uređenje Valjeva zadužen za parkove, zbog toga je Odseku za zaštitu bilja Šumarskog fakulteta u Beogradu upućena molba da posete grad i pomognu u spasavanju obolelih četinara. "Upućen je dopis Šumarskom fakultetu, Odseku za [...]
Blic: Valjevo: Program zaštite dece od alergije
Osnovni ciljevi ovog projekta, koji se će Institut sproditi pod pokroviteljstvom Skupštine grada su očuvanja zdravlja dece i smanjenja broja obolelih od alergijskih bolesti asme i drugih respiratornih bolesti, povezanaih sa aerozagadjenjem. Osnovni zadaci projekta su otkrivanje rizičnih grupa za oboljevanje od alergijskih bolesti i asme i primena mera prevencije. Svako treće dete ima astmu! Svetska istraživanja inače, pokazuju da 30 do 40 [...]
Politika: Valjevac u središtu zemlje
Valjevo – Ivan Nastić, speleolog i fizičar iz Valjeva, prvi je Srbin koji se spustio do dna najdublje jame na svetu Krubera Voronja (2080 metara) koja se nalazi u Gruziji u blizini granice sa Rusijom. Kao član međunarodne ekspedicije „Put u središte zemlje“, on je, kao predstavnik Srbije, sa još 17 speleologa iz Francuske, Irske, Španije i Litvanije od 4. do 28. avgusta učestvovao u ovom jedinstvenom poduhvatu. Koliko je on osoben i [...]